ОДРЖАНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА О УТИЦАЈУ ПОТРЕСА У ХЕРЦЕГОВИНИ НА ГННСС СТАНИЦЕ ФБиХПОСС-А и СРПОС-а

У сарадњи Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове и Геодетског факултета са Универзитета у Загребу урађена је анализа утицаја земљотреса код Стоца који је забиљежен 22. априла 2022. године и интерпретација сеизмичких гибања на пермантне ГНСС станице ФБиХПОС-а и СРПОС-а у окружењу епицентралног подручја.

Презентацију “Одређивање утицаја М5.7 потреса код Стоца (22. април 2022.) на ГНСС станице ФБиХПОС-а и СРПОС-а у окружењу епицентралног подручја” презентирао је госп. Данијел Шугар, професор са Геодетског факултета са Универзитета у Загребу а исту је припремио у сарадњи са проф.др госп. Жељком Бачићем. На презентацији су осим упосленика Федералне геодетске управе учествовали и представници Федералног хидрометеоролошког завода и Федералне управе цивилне заштите.

Према подацима са Европског медитеранског сеизмолошког центра (ЕМСЦ), потрес код Стоца догодио се 22. априла 2022. у 23:07 сати по СЕВ-у на дубини од 10 км са јачином магнитуде од 5,7 МЊ а епицентар је био у мјесту Струпићи. Овај потрес је био најјачи у Босни и Херцеговини од онога који је 1969. погодио Бању Луку. Осим у Босни и Херцеговини, потрес се осјетио у сусједној Хрватској, Србији и Црној Гори те Косову, Албанији, Сјеверној Македонији, Словенији и Италији.

У духу дугогодишње сарадње а на приједлог Катедре за сателитску геодезију Геодетског факултета било је неопходно испитати статичко и кинематичко помицања тла у периоду прије и послије потреса на основу опажања са ГНСС станица које су постављене у близини епицентра. Кориштени су подаци са станица у радијусу од 40км од епицента (Чапљина, Невесиње, Гацко и Требиње) као примарних у анализи, али и секундарних у наредном радијусу 80 км (Мостар, Посушје, Коњиц, Фоча и Дубровник).

Обрада опажања урађена су статичком и кинематичком методом. Добивени закључци су да је потрес изазвао осцилације ГНСС станица у окружењу, али не и перманенте помаке. Максималне осцилације су биле у Чапљини (17 мм), Требињу (15 мм), Гацку (10 мм) и Невесињу (10 мм). Поред тога је уочено да осцилације трају дуже што је ГНСС станица ближе епицентру, тако да је дужина потреса у Невесињу (21 км од епицентра) трајала 15 секунди, у Гацком (32 км) 16 секунди а у Чапљини (37 км) 10 секунди.